КО ЈЕ КО У ПОЉАНИЦИ?

Некада, као дете, слушао сам препуцавањања између Влашана, Големосељана и Грађана. За једне се тврдило да су јели баницу у рукавице да не замажу руке, за друге да су јели карамеле са све папирни омоти јер је папир био мастан и мирисан, а за треће да су сењали локомотиву онако ознојену од водене паре, када су први пут видели воз. Сада нисам сигуран шта се на кога односи па бих волео да ми неко помогне. Јер ово је важно питање за будућу историју нашег краја, која једном треба да буде написана.
Хајде, Пољанчани, сетите се или питајте некога за догодовштине из ваше постојбине, па да мало освежимо сећање ми старији, а ви млађи да боље схватите ваше порекло. Боље сада, док имате кога да питате, а када остарите зажелећете то али неће бити кога да питате. Временом се губе живи сведоци а предања падају у заборав. Будите сигурни да ћете једног дана пожелети да сазнате много више о својим коренима. Зато не будимо лењи данас, када нам се пружа лепа прилика да сакупимо толико материјала о Пољаници као никада раније.
Поздрав за младе и мање младе Пољанчане!
Чика Љуба!

Ја јесам чуо за неке од наведених сорти крушака,допада ми се ово за "туршијарке" и мислим да их се старији Пољанчани сећају а ништа чудо да неко јоши користи то.Распитаћу се и "ће вас обавестим"!