ЈЕЗИК ПОЉАНЧАНА.

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

ЈЕЗИК ПОЉАНЧАНА.

Počalji  Чика Љуба taj Pet Mar 25 2011, 12:49

О језику нас, Пољанчана, могле би да се напишу књиге. Ко има времена и смисла - ето му једне јако захвалне теме. Ја сам покушао да објасним неколико појмова који су код нас били или су још увек у употреби. Па ево, наводим први део тога мини "речника":
.Азган, човек који је "аздисаја", заситио се свега, не може му се угодити.
.Арница, пропланак, чистина у шуми.
.Арно, пријатно, угодно. "Арно се наједо".

.Балдисати, малаксати, онемоћати.
.Бојлек, део женске одеће од вуненог предива, као хаљина без рукава и без копчања.
.Бутурка, сува стабљика кукуруза.
.Бробињак, мрав.

.Вешељка, месо исечено танко и дугачко, за сушење; вешалица.
.Ведро, дрвена посуда за воду и млеко.
.Врчанка, канап за везивање опанака.
.Вршњик, метални "поклопац" црепуље, за печење хлеба.
.Врчва, овећа земљана посуда, са две дршке, најчешће служила за чување масла.

.Грне, земљани лонац за кување хране. (Малечко грненце, слатко варивце).

.Жегра, дрвени штап од дреновине или метална шипка којом се затварао јарам после презања говечета.
.Жељудица, желудац.

.Изба, подрум за чување зимнице и ракије.
.Иманче, домаћа животиња, поготово крупна стока.

.Капсати, малаксати. (Не могу да вечерам, нешто сам капсаја).
.Киселица, јело од скуваних сирових шљива, са шећером или без; име јој говори за себе.
.Киче, тег код кантара, старе направе за вагање.
.Кладанац, кладенац, зденац; извор воде уређен да задржи одређену количину воде, негде око 20 до 100 литара, озидан каменом, са предње стране затворен каменом плочом да воду не би загађивале домаће и дивље животиње; жабе су биле поштеђене ове забране.
.Класурка, остатак окруњеног кукуруза, окласина. Служи за потпалу ватре а нарочито је добра за кување млека или сирутке.
.Клуцањ, метални или дрвени тучак , којим се у чутури ситнила со, паприка, жито за кување и слично. Често коришћен и као хладно оружје.
.Кожмурка, кожа, покожица, скрама.
.Комај, можда, може бити, изгледа; (данас ће комај да помине без кишу).
.Копан, батак живине.
.Котруљ, замршена, неуредна коса, углавном код жена.
.Коштиљка, коштица.
.Кравај, прва прослава рођења детета, уз најужу родбину, када се породиљи носи мали хлеб, кравајче.
.Кравајче, мали хлеб, обично од пресног теста, испечено у супрашку, црепуљу или на плочи кубета и шпорета.
.Крошња, корпа исплетена од врбовог прућа.
.Крстина, снопље жита (обично 16 снопова) сложених унакрсно са класјем унутра, ради заштите од кише и птица.
.Кубењак, парче дрвета за ложење у кубету, скраћена цепанка.
.Кумашин, ако сам некоме кум, онда је он мени кумашин.

Чика Љуба
Admin

Broj poruka : 250
Godina : 75
Локација : Ниш
Datum upisa : 25.11.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

НАШЕ ЗАМЕНИЦЕ.

Počalji  Чика Љуба taj Čet Jul 07 2011, 14:38



За заменицу сам први пут чуо из неког скеча на једној школској мини-приредби у Власу а у време свог раног детињства. Као, учитељ пита ђака шта је то заменица, а ђак одговара да је заменица свастика јер може да замени жену код куће. Одрасли су се смејали, а деца се томе чудила.

Наводим, уз објашњење, неколико наших карактеристичних заменица или речи који се користе у те сврхе. Нисам никакав језички стручњак и овај текст није за стручну јавност већ за наше Пољанчане који могу најбоље да га разумеју.

.Онај: Користи се за мушки и за женски род. Више се употребљава када хоћемо да означимо некога коме не желимо да споменемо име. Често је користе супружници да именују своју другу "половину". Када супруга пита "Дође ли онај божјак?", тачно се зна на кога је мислила. А када супруг каже "Нема гу да дође онај па да ти извади мало од сирење", свакоме је јасно која је то што није дошла. Исти израз се користи, у одређеној прилици, за приказ комшије или комшинице.

.Овија: Могло би да се каже да је то множина од онај, али има мало ширу употребу. Када одем у село, често чујем децу како у пролазу говоре "Овија се па довукли". А после неколико дана се неки мало чуде: "Овија су још туј!".

.Овијемње: Ваљда је то присвојни облик заменице овија. Најбоље се примењује када један комшија треба да се нахушка на другога. Довољно је да се каже: "Ма овијемње свиње поново у вашу бачу", па да полети секирче, јер познато је да тија углавном имају свиње намаване.

.Тија: Мислим да је ово показна заменица, јер се уместо ти људи говори тија људи. Свако је чуо да се каже: "Викете тија гости да улегнев у кућу". Али ова заменица користи се да покаже неко сродство, неку блискост. На пример, за некога ко је из исте фамилије или је сродник, каже се "Ми смо си тија". (Што рекли Бугари, као кад колото пресече лајното, гледај једно, гледај друго - обе исто, обе су тија).

.Смо: Употребљава се као додатак уз заменицу "ми", али може баш лепо да послужи за ословљавање некога за кога нисте сигурни да ли сте на "ти" или на "ви". Колико пута сам чуо питање: "Како смо?" или "Где смо пошли?". И јасно ми је да се питање односи само на мене, али на прво питање углавном одговарам: "Ви сте добро, а како смо ми?"

.Бре и мори: Ово можда нису заменице, али успешно замењују имена, ма да се користе и уз име. Као на пример: "А бре, Стојане, које ће работимо данас" и "Не знам, мори Славке, још се мислим".

Чика Љуба
Admin

Broj poruka : 250
Godina : 75
Локација : Ниш
Datum upisa : 25.11.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

НЕОБИЧНЕ РЕЧИ ИЗ ПОЉАНИЦЕ.

Počalji  Чика Љуба taj Ned Jul 10 2011, 19:07

Тешко је да се одреди којим језиком смо говорили и говоримо у Пољаници, јер то је нека мешавина језика и дијалеката. Учени људи су доста рекли о томе, упоредили су наш говор са књижевним српским али и са врањанским, јер се донекле разликујемо. Али у новије време јављају се неке речи које су чудна мешавина књижевног и нашег старог говора. Сетио сам се и забележио неколико таквих речи:

.Малеји и стареји. Код нас, у Пољаници, за старијег се каже по стар, а за млађега по млад, али чуо сам неке да кажу стареји и малеји. На пример: „Имам два сина, стареји се запослија а малеји још иде у школу“.

.Прије. Ово је новокомпоновани прилог за време. Код нас је нормално да се каже пре или пред: „Идемо да косимо пре подне. Да вржемо руковеди пред кишу“. Сада често можемо да чујемо прије уместо пре: „Ишај сам у школу прије њега“. Чини ми се да је ово настало по некој аналогији неје - није. Ако је исправно да се каже није, мисли се да је исправно и прије.


.Двојокaт. То је замена за „адвокат“. Нико ваљда не зна како и зашто је настало.

.Делегат је замена за кандидат. Обе речи су нам подједнако стране, али су се наметнуле из политике, нарочито из периода тзв. делегатског система на изборима. На једном сеоском скупу сељани су се договарали да поправе неку деоницу пута, а један је потврдио своје учешће речима: „Ако, ако, и ја сам за тој делегат“.

.Да приставимо каже се уместо да претпоставимо, можда зато што је краће, или зато што наш човек не воли претпоставке а пристављање (у грненце) му је много ближе.

.Ренгеле су назив за рендген апарат. Можете да чујете „Испрати ме доктор да се слимам на ренгеле“. Ако ћемо поштено, ренгеле звучи много нашки, за разлику од рендген које се тешко изговара.

.Слимање је, наравно, снимање или сликање.

.Ном-стоп се користи уместо нон-стоп. Ко ти га зна зашто наши људи морају да користе ове стране речи, сигурно је утицај медија.

.Гланц ново значи нешто неупотребљавано, а дошло је од ганц ново за које мислим да је дошло из Немачке.


.Жељудац је настао мешавином наше речи жељудица и књижевног желудац.

.Кештење је такође комбинација, од наше речи коштања и књижевног кестење.

.Аперација је наша реч за операцију, ону хируршку.

.Рамуника је заправо хармоника. Код нас нису волели и нису користили глас „х“ па зато ова иновација, а могло је да се чује и армоника.

.Споријаза је болест псоријаза, названа тако због тога што се споро и тешко лечи. Типичан је пример како се неке нама чудне речи могу поједноставити.

.Зглобни људи нису људи инсекти, него злобни људи речено на наш начин. Можда је реч применио неко ко је видео зглобни аутобус, па то мало погрешно применио на људе.

Велики поздрав нашим речитим Пољанчанима!

Чика Љуба
Admin

Broj poruka : 250
Godina : 75
Локација : Ниш
Datum upisa : 25.11.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: ЈЕЗИК ПОЉАНЧАНА.

Počalji  Чика Љуба taj Pet Jan 27 2012, 20:19

После доста времена настављам и ову тему. Ево неколико наших речи са могућом применом у пракси.

.Маањка, вунени конац, предиво од вуне.
.Мавати, јурити, терати. ("Куде трчиш, кој те мава").
.Маљица, маљ, велики дрвени чекић за побијање кочева за дрвену ограду.
.Манга, штета, растур. ("Тури инку на каначе да ти вода не иде у мангу", или "Овуј годину је глотна пченица, млого иде у мангу").
.Мангусија, штеточина, штетна појава. ("Свиња ми изрила бачу, мангусија ниједна").
.Марен, болест, уопштено, тешка болест. („Комшија ме изеде, марен ли га поразија“).
.Мастити, помастити, обојити, офарбати. („У какву боју ће помастиш вуну, да ли у карабоју?“).
.Матика, мотика.
.Машћевина, урин сакупљен за бојење тканина народним природним бојама.
.Мејунка, паприка.
.Мерица, белика корпа од прућа, округлог облика, као вангла, са две дршке по ободу.
.Млатило, део бучке, кратки дрвени ваљак на дугачком штапу, са неколико уздужних рупа за пролазак млека при "мутењу" маслаца.
.Млечница, јело од скуване тикве, тиква у млеку са шећером.
.Мливо, жито спремно за мељаву; најчешће мешавина пшенице, ражи и јечма.
.Мотовилка, проста направа за намотавање пређе; штап дужине око једног метра, са ракљом на једном крају и дрвеном пречком на другом.
.Мрза, безвољност, апатија. ("Фатила ме мрза, ништа ми се не работи").
.Мршљак, мрцина, цркотина.
.Мумуруз, кукуруз.
.Мумурузница, пресни хлеб од кукуруза.
.Мустаће, бркови.
.Мутлак, вероватно, чини ми се; ("Амори, Стојанке, мутлак вашка у купус").

Здравље да си имате, Пољанчани!

Чика Љуба
Admin

Broj poruka : 250
Godina : 75
Локација : Ниш
Datum upisa : 25.11.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: ЈЕЗИК ПОЉАНЧАНА.

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu