Питање - Истраживање - Здравковић

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Здравковић taj Čet Maj 24 2012, 23:34

Наши преци су из села Градња и покушавамо да откријемо, што је више могуће, породично стабло - али нажалост не живимо у том крају, нити смо близу, нити познајемо пуно људи из тог краја који би можда могли да нам помогну. Изненадили смо се када смо видели да на интернету има доста информација о селу Градња и, тражећи на Google-у, открили смо овај форум.

Навешћемо оно што ми знамо, па ако неко можда зна који би наставак могао да буде, или да нас упути некако... Такође, ако можда неко зна одакле су дошли, с ким би могли да имају везе, итд. Навешћемо претке (деда, прадеда, чукундеда... ).


ГРАДЊА:

Здравковићи:



  • Драгослав, Војислав

    Стојан (њихов отац, прадеда)

    Мирко (чукундеда)

    Здравко

    Стеван

    ?Станко (за ово нисмо сигурни)




Хвала унапред!



Здравковић

Broj poruka : 13
Datum upisa : 24.05.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Aca BPU taj Pon Maj 28 2012, 12:50

Ja ne poznajem stanovništvo sela Gradnja, možda se nešto podataka može naći u knjizi Riste T. Nikolića "POLJANICA I KLISURA", a ostalo u arhivima i crkvama, što je vrlo komplikovano. Podaci su nejasni, ne razumem šta se traži. Već sam Aleksandri naveo redosled predaka, dakle otac, deda, pradeda, čukundeda, navrndeda, kurđel, askurđel... Teško da neko može napraviti ovoliki rodoslov, narod Poljanice se doseljavao i raseljavao, ali makar do čukundede bi svako trebalo da zna ako se malo potrudi. Pozdrav!

Aca BPU
Admin

Broj poruka : 296
Godina : 51
Локација : Avala, Beograd
Datum upisa : 09.03.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Здравковић taj Pon Maj 28 2012, 16:31

Хвала на одговору!

Иначе, нашао сам ову књигу, али нисам још увек кренуо да је читам, само сам је прелистао... Постоји могућност да се у тој књизи пронађу одговори на моја питања...


СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА

СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК

КЊИГА ШЕСТА

НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА

УРЕДИО

др Ј. ЦВИЈИЋ

Са 38 скица у текету и Атласом ев. III.


Колико сам видео прелиставајући, врло је детаљно описан тај крај и село Градња, породице које су живеле, одакле су дошли, чији су потомци итд...

Е сад, да ли се у тој књизи налази одговор на моја питања, ко се "налази" иза Стевана, ко је био његов отац, деда итд., одакле су дошли...

Иначе, као нов члан форума, не могу да поставим линк за ту књигу (New members are not allowed to post external links or emails for 7 days. Please contact the forum administrator for more information.), али лако можете да је изгуглате.

Здравковић

Broj poruka : 13
Datum upisa : 24.05.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Ћоса taj Ned Jun 03 2012, 09:18

Poštovani potomci porodice Zdravković,
Kao jedan od osnivača foruma čitam sve što se događa na forumu te me nije promakla ni vaša želja da upoznate svoje poreklo.Ja sam takođe iz Gradnje i živim u Gradnji.Pokušavam da dođem do nekih informacija koje bi vama bile od koristi.Zamolio sam sekretaras MZ-Vlase da pogleda po knjigama i videćemo do kog će pokolenja doći.U svakom slučaju dobićete informacije .J a se izvinjavam što kasnim ali zbog "silnih"obaveza jedva stižem da pročitam a za pisanje vremnena sve manje.Ja sam iz porodice "Ćosinci" inače zovem se Dušan Ćosić radim u Elektrodistribuciji-Vranje u Vranju i kako bi rekao Ekrem Jevrić kuća-poso-kuća...te malo lokalne politike a sada malo i ribolova pa forum na zadnjem mestu...
Javiću se čim dodjem do novih podataka.

Pozdrav svim aktivnim i neaktivnim forumašima,takođe pozdrav i svim gostima koji dodju da vide šta se ovde dešava!

Ћоса
Admin

Broj poruka : 229
Локација : Србија-Градња,Врање
Datum upisa : 16.01.2009

Pogledaj profil korisnika http://poljanica.forumotion.net

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Здравковић taj Pon Jun 04 2012, 16:26

Ћоса ::Poštovani potomci porodice Zdravković,
Kao jedan od osnivača foruma čitam sve što se događa na forumu te me nije promakla ni vaša želja da upoznate svoje poreklo.Ja sam takođe iz Gradnje i živim u Gradnji.Pokušavam da dođem do nekih informacija koje bi vama bile od koristi.Zamolio sam sekretaras MZ-Vlase da pogleda po knjigama i videćemo do kog će pokolenja doći.U svakom slučaju dobićete informacije .J a se izvinjavam što kasnim ali zbog "silnih"obaveza jedva stižem da pročitam a za pisanje vremnena sve manje.Ja sam iz porodice "Ćosinci" inače zovem se Dušan Ćosić radim u Elektrodistribuciji-Vranje u Vranju i kako bi rekao Ekrem Jevrić kuća-poso-kuća...te malo lokalne politike a sada malo i ribolova pa forum na zadnjem mestu...
Javiću se čim dodjem do novih podataka.

Pozdrav svim aktivnim i neaktivnim forumašima,takođe pozdrav i svim gostima koji dodju da vide šta se ovde dešava!
Хвала вам!!

Него, ево линка за књигу коју сам спомињао у претходној поруци, а у којој се вероватно налазе многи одговори... Књига је врло гломазна и тренутно немам времена да почнем да читам, али првом приликом...

http://www.scribd.com/koekude/d/17372577-%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B-%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%97%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%99%D0%B0-%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0


Здравковић

Broj poruka : 13
Datum upisa : 24.05.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

G r a d nj a

Počalji  vrcoby taj Uto Jun 19 2012, 20:55

Evo jos jednog bliskog rodjaka koga ne poznajem. Deda Stevana sam poznavao, mi smo iz iste mahale ,,Raljak,, Moj je deda Nikodije bio kolar.

Градња

Положај
Ово је село својим положајем захватило доста велики простор. Главни део је с обе стране Крушевоглавског потока и Мртве стране, и реке Грађанске, која од њих постаје. Није у свима деловмма долинско, нарочито део села од Лазине па према Големоме Селу.
Горадња је мала с десне стране долине потока Мртве стране, која је пространа и има благ нагиб, те су по њој куће као расуте. Обично су на појединим заравњеним местима, ближе коме поточићу, или на којој косањици; налазе се на окрајцима имања горалије, а ближе шуми, које има овде онде. Лева је страна долине Мртве сгране стрмија, те по њој нема кућа, већ по косањици, која се са Китица спушта у Грађанску реку. Њоме води пут и куће су већином дуж пута. Ту је, с леве стране потока Мртве стране, Шуруменска мала.
Доња је Мала на станцима потока Крушевоглавског и Мртве стране и низ Грађанску реку. За њу постоји и назив Река, а за становнике Рекари. Куће су у тој мали при ставама поменутих потока, ближе њима и реци. Од Доње се мале у неколико издваја Веселинска мала, која је с леве стране потока Станчића, а у продужењу Доње мале.
Лазина или Џелепска мала је с десне стране долине Крушевоглавског потока и Грађанске реке, а на местима званим Парчевина Страна, Лазина и др. куће су ван долине Крушевоглавскога потока и Грађанске реке, чија је само лева страна благога нагиба и по њој су куће Доње мале, а десна је стрма, без шуме и по њој нема кућа.
Џангалска. је Мала од Џелепске далеко око '/4 сах. у правцу ка Беривојштици. Налази се с десне стране долине Лајковице, чији је поток лева приточица Беривојштице. Више кућа те мале је Мамићева Чука и Милошев Деја. Куће су далеко од потока и река, те им ови прина надоласку не наносе штете, једино што односе и засипају баште и њиве, којих има поред Грађанске Реке.
Воде становницн пију већином са кладанаца а зими и са потока и реке. Бунара је мало (оамо 4). Поанати су кладанци: Св. Петка, Дурук, Дулан, Горњи Кладанац, Крушје и други познати по презимену оне породице, близу чијих је кућа кладанац као: Картавелски, Шуруменски и др. Осим њих има иввора (у Доњој мали, Мртвој страни и др.) поред реке, али их ова при надоласку често квари и затрпава.
Од лековитих извора позната је Водица у Парчевиној страни, ту мештани мију очи и ране.
У деловима села, који су у заклону на пр. у Реци. не дувају сви ветрови, те се и не осећа толика хладноћа као у малама, где су куће по косама.
Оранице, паша и шума
Оранице има око кућа, а и ван кућа на местима. званим: Совчине, Вучјак, Селиште, Парчевина страна, Св. Петка, Смолница, Пресвета, Стрнчики, Орлов Час, Орниче, Ђурина бара, Луг, Влашки рид, Китице, Мртва страна, Лајковица, Присађе, Дулан, Рајкин-чс, Батково гувно, Богданов-до, Крушје, Ограђа. Бацин Трап, Бречики, Бећировица, Ланиште, Околеж, Пожаревац и др. На некнма од тих места (Совчине, Луг, Ђурина Бара и др.) има и ливада, а шума само где где.
Испаше ово село има врло мало и то на местима, званим: Орниче, Станчики, Ровине, Пресвета, Китице, Мамићева Чука, Милошев Деја и др. На тим местима има и шуме по мало. Ту су биле њиве, па их ради паше напустили. То им је заједничка утрина, и сваки према стоци плаћа за испашу. Али је сва та утрина незнатна и становници готово од свих села у Пољаници нијмање стоке чувају.
Шуме становници у овоме селу имају само местимице по странама долина или где где по косама и зову их као и њиве, које су поред њих. Али забране (шума) имају готово сви имућнији људи ван овога села а по атарнма села у Клисури или с леве стране Ветерпнце, где има много шуме.
Тип.
И село Градња је у почетку било сабијенога типа. Све су куће биле међу собом и близу поред реке, где је школа и црква; ту је селиште. Трле и колибе становници су имали на местима, где су им сада куће. Иа села поред реке почели су се премештати пре 90—100 год. Доле им било незгодио живети а горе им била аемља, стока, дрва, а уз то се, веле, били одвикли од села поред реке, а навиклн да живе горе по колибе. Насе-љавао се сваки, где је хтео (»кој киде имаја вољу«). Село се на тај начин обичио ширило на све страие, звездасто: сваки се помештао од своје старе куће у правцу ка најближој околини. Тако се и прво село Градња готово у свима правцима звездасто ширило, јер су се становници из првога села помештали ка Мртвиј страни, Лазини, Ланишту, Лајковици и низ реку.
Сада је Градња разбијенога типа, подељена у ове мале: Горњу, Шуруменску, Доњу, Веселинску, Лазину или Џелепску и Џангалску малу.
Неке су мале једна у продужењу друге, неке раздваја каква коса или обично земљиште, где где и по 5—15 мин. раздалеко. Куће су у малама обично по групама, а поједине на раздаљини једна од друге 80—120—150 корака или више, а већином су у близини сеоских путева. Где где су куће дуж самога пута на раздаљини 20—30 корака, као на пр. неке куће у Шуруменској мали или у делу села, где су станци Крушевоглавскога потока и потока Мртве стране. Ту Градња има збијени тип. Куће су ближе реци, а дуж сеоских путева, раздалеко 20—30 корака. а растављене баштама, плотом, путем или другим чим. Виђају се и групе кућа и то издељених задругара. Њих има готово у свакој мали овога села.
Средином прошлога века [1861 г.) у Градњи је бшло око 40 кућа Сада има око 75 кућа и то у: Горњој Мали — око 10 (Јова Терзија, Раљакчинци, Стојко Радив. и др. у Доњој око 20 (Калуђерци, Грнчарци, Шуруменчани, Шкопарци, Рамчинци, Ћосинци и др.), у Шуруменској око 7—8 (Шуруменци, Стојан Тодоровић од породице Тодороваца), у Веселинској — око 10 Веселинци, Кеселчићи, Ђоринчики, Џеласинци. у Џелепској — око 10 (Џелепци), у Џангалској — око 8 (Џангалци, Шагринци, Маринковци).
Име.
Име је селу Градња јамачно по некадашњему граду, који је по предању био близу ушћа Грађанске Реке у Ветерницу. Мале су прозвате по презимену породица, које станују у њима. Џангалска је Мала прозвата по презимену Џангалцима, како су звати становници те мале, јер су били џингласти т. ј. високи и и крупни. Неке носе топографске називе.
Старине.
С леве стране Грађанске Реке близу њењог ушћа у Ветерницу, ,међу реке*, био је, веле, град у раније доба, те је и село Градња по томе добило име. Ту близу, а поред Ветернице, постоје Царинске луке, где су најбоље њиве овдашњих становника.
С леве стране Крушевоглавске реке постоји црквиште, где јв била раније црква Св. Петке. Прича се, да је ту био и манастир, који је разорен, кад је српско царство пропало. Ту је близу и познат кладанац Св. Петка.
С десне стране Грађанске Реке, испод садашње основне школе, на месту, званоме Вучјак, постоји старо гробље у коме се нико не копа. Осим њега постоје још два гробља, у којима се копају становници овога села. Једно је код цркве (,киде цркву*) с леве стране Грађанске Реке, а друго у Лазини и оно је старије; у њему су се становиици копали још када су били ,у куп«, када су седели ,у село*. За гробље код цркве М. Ђ. Милићевић је забележио ово: „Камени, који су ударени у чело главе мртвима, једни су прави крстови, а други више личе на какву слику крилата човека (анћела). На првима има записа (али нема старијих од 1837 год.), а на овим другим нема ништа писано*1).
У долини потока Мртве стране постоји старо селиште, а према њему је, веле, старо гробље села Урманице.
Постоји селиште и у долини Грађанске Реке, с десне стране близу садашње основне школе. Ту су, веле, биле на окупу куће села Градње, одакле су се становници доцније помештали на своја имања. Ту је постојала и кула турска, којој су становници ноћу поткопали темељ, те је пала и више је Турци нису подиглв.
У долини Мртве Стране с десне стране потока постоји селиште, где су сада њиве; то је селиште, како веле, давнашње.
Испод Лазине постоји место, звано Лозиште, где је било отаро „лојзе*. Ту сада има старих гиџа (чокота).
Постанак села и порекло становништва.
Када је данашње село Градња насељено, не може се дознатн. Има у селу неколико породнца, за које, веле, да су »кадимлије« т. ј. старинци, то су: Шикопарци, Џелепци (Џелепчани) н Грнчарци. Њнхово се порекло у неколико зна, али не тако поуздано.
Шикопарци (12 кућа) — славе св. Арханђела и св. Нвколу. У њих спадају: Поп-Васини, Јанковићи, Тувегџици и др. За њих се прича (поп Стоилко из те породице), да су пореклом од Приштине откуда се доселио деда попа Гмитра из те породице. Уз то веле, да су они први донели у Пољаницу ,папр* (бибер, за који се дотле није знало у Пољаници.
Џелепци1) или Џелепчани (око 20 кућа) — дошли из села Декутинца после Шикопараца. Данашњи су им потоици осми појас, али се не узимају међу собом. Прича се, да је данашње село Студена било џелепска „к'шла* — где им је стока боравила.
Доцније је један од њих продао Студену за 60 гроша некоме Турчину из Лесковца. Овај је затим населио у Студени данашњу породицу Ждегловчане, који су дошли иа села Ждегловца. Њихова је била и Лазина. Њихов је, веле, прадед имао око 1400 оваца. Имао је брата 'Ћор-Николу, кога отера од себе давши му 700 оваца. Од тога Николе води порекло породица Рамчинци*), којих сем овога села (I к.) има у Смиловићу и у Урманицн. Неки се од њих зову: деспотовци — по Деспоту, како је било нме једноме њиховом претку. Из породице џелепске многи су се иселили (око 20 кућа) из Градње: тога фиса, веле, има у Вукањи по причању близу Крушевца), у Грејетину, у Равној Реци, у Оруглици. Половина ол њих слави св. Николу, а половина св. Ар-ханђела.
Грнчарци*) (7 кућа; — воде порекло од некога дошљака из »врањско". У селу Градњи, веле, није било писменога човека, те потраже и нађу у Врању некога ћурчију, који је био писмен и доведу га у село, пошто га запопе4). То је био тако зиани Бели поп
________________________________
1 Џелепин значи трговац. Неки су од њихових предака били трговци — џелепи — због чега су и прозвани Џелепцн.
2) 'Ћор-Никола је, веле, имао једао црно дете — као циганче — те га неки прозову именом Рама, а по том и сви његови потомци беху прозвати Рамчинци. Славе св. Николу.
3) Прича се, да су прозвати Грнчарцима због тога, што је једап од њихових предака украо чуми грне, којим је ова била по селу.
4) Нем веле, да је у Градњи био само један поп (из шиконарске породнце), па ии је био потребан још један, те су довели тога Белог Попа.

Поп, који је био родом из села Муовца (Моравица). Прича се, када је тај Бели Поп дошао, да у Пољаници и близу Пољанице није бнло Арнаута, нити је било букове шуме, нити папрата, а у планини Кукавици, веле, бор је затекао. Славе св. Арханђела и св. Николу.
Џеласинци (5 к.) — пореклом су из вароши Ниша, откуда је добегао у Градњу предак им Анђелко'). Тамо је, веле, убио Турчина и своју жену, коју је с њим нашао. Неки се од њих данас аову и Кесерци по томе, што се један од њихових предака оженио из породице Кесераца у Стрешку. Славе св. Арханђела. Од њих су и Цветанови у Моштаници (пч. срез). Један им се од предака звао Угрин, по коме се и једна ливадица зове Угриново Ливаче. Веселинци (5 к.) — иа Костомлатице, где и данас постоји ввеселинско воденичиште"; даиас су у 6 степену (појасу) сродства. Славе св. Николу. Има их, веле, у Сувотни близу Житковца, а недалеко од Алексинца.
Џангвци (4 к.) — из Дајкинца; они су у петоме степену сродства; неки се од њих зову и Јовиловци. Њвхов је предак призећен у Џелепце. и кућа слави св. Богородицу, а остале св. Николу.
Калуђерци или Калуђерчани (3 к.), по староме презимену Богданци — старином су са Косова. Отуда је, веле, добегао њихов предак Војин због убиства некога Турчина. Он се доселио у данашње село Барје (у Клисури), где је био момак код Арнаута. Из Барја оде у оближње „каурско село* Вину, где се ожени, јер му у арнаутскоме селу Барју нико није хтео дати девојку. Ту је у Вини и кума окумио. Имао је, веле, сина Богдана. Из Вине преселе се у Калућерце (у Клисури). где су захватили више аемље. Њихови потомци морали су напустити Калуђерце абог Арнвута, с којима су се после многих досађивања (узимали им те вола, те коња, те со, те воденицу и др.) свадили. Један од њих Јован са сином Стојком5), чијег су старијега брата Цветана убили Арнаути, побегне из села Калуђерца у оближње село Градњу (у По-љаници). Ту их спахија прими и допусти им, да сами одаберу земљу и место, где ће се наставнти. Браћа Јованова побегну неки у Виву, а неки у Букову Главу. Калуђерчани славе св. Арханђел.
____________________________________
1) Прадеда човеку од 64 год. Сада су у петоме степену сродства.
2) Стојко је био отац Јовану Калуђерцу (старцу од 80 год.), а Богдаву унук.

Ружићевци (3—4 к.) — из села Ружића близу Гњилана. Отуда им се доселио чукундед1), пошто је тамо убио Арнаутина. Њих има и у Власотинцу и по унутрашњости Србије. Славе св. Нвколу.
Шуруменци (5 к.) — иа оближњега оела Студене, откуда им је добегао деда абог Арнаута из села Лалинца. Славе ов. Ннколу.
Ћосинци — ив Виногоша, откуда им се доселио предак по занимању мутавџија пре 80—90 год. због сиромаштине. Призетио се у Џелепчане. Славе св. Николу.
Картавелци (3 к.) — из села Манајла (близу Владичииога Хаиа), откуда су им преци дошли пре 80 год. у Градњу, те их ту господар (Турчин) населио. Славе св. Арханђела, Има их, веле, око 20 к. у Калиманцу.
Тодоровци (3 к.) — из села Гумеришта (у Виногошу), откуда им се предак доселио пре 50 год., чувши да је овамо боље. Славе св. Архаиђела.
Маринковци — иа села Козара (блиау Грделице). Њвхов је предак (дед) био хајдук, па га тамо убију, те његови побегну и пре 50—60 год. дођу у Градњу, где их је господар населио. Славе св. Николу.
Крстинци — из села Јабукова, откуда им се предак пре 90 год. доселио у Градњу, где је имао свога рода, који га је заселио. Славе Петков Дан.
Колареви — из Брестова. Славе св. Николу.
Шагринци — из Стрешка, откуда им је предак дошао пре 40 год., пошто се призетио у породици џелепској. Славе светог Арханђела.
Рагушинци — нз Големога Села, откуда нм се предак доселио пре 40—50 год., а старина им је из „ново брдско". Славе св. Николу.
Грбинци или Раљакчинци — нз Белишева, откуда им је предак дошао пре 40 год., пошто се призетио у Ристе Стречанина, који се још пре 70—80 год. доселио из Стрешка. Славе светог Арханђела (славу Р. Стречанина).
Стојко Баба-Радин — из Копашпице (близу Грделице).
Станко Милић (»Сечко«) — из Ушевца (из породице Седлараца), слави св. Николу. Сеоска је слава св. Тројица и св. Тодор.
________________
•) Милићу Ружићевцу (човеку од 50 год.). Из тога је села пореклом и породица хаџи-Танаскова у Врању.
ify]

vrcoby

Broj poruka : 20
Godina : 60
Локација : Vranje
Datum upisa : 19.06.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Здравковић taj Sre Jun 20 2012, 00:29

vrcoby, хвала на одломку, уштедећу доста времена, не морам да читам целу књигу... Very Happy

Него, ја у овом одломку овде нисам нашао ове моје... Laughing

Иначе, знам да тамо још увек постоји кућа у којој нико не живи већ доста дуго, знам да има јаз и воденицу, али је све то напуштено и нико од нас није ишао тамо да обиђе то 20 година (нажалост).

vrcoby ::Evo jos jednog bliskog rodjaka koga ne poznajem. Deda Stevana sam poznavao, mi smo iz iste mahale ,,Raljak,, Moj je deda Nikodije bio kolar.
Можда нисам добро разумео, је л' мислите на овог деда Стевана којег сам ја навео у првом посту?



Здравковић

Broj poruka : 13
Datum upisa : 24.05.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  vrcoby taj Sre Jun 20 2012, 00:47

Здравковић ::vrcoby, хвала на одломку, уштедећу доста времена, не морам да читам целу књигу... Very Happy

Него, ја у овом одломку овде нисам нашао ове моје... Laughing

Иначе, знам да тамо још увек постоји кућа у којој нико не живи већ доста дуго, има јаз и воденицу испред, али је све то напуштено и нико од нас није ишао тамо да обиђе то 20 година (нажалост). То имање тамо стоји напуштено (ваљда, ако се нико није уселио Very Happy )...

vrcoby ::Evo jos jednog bliskog rodjaka koga ne poznajem. Deda Stevana sam poznavao, mi smo iz iste mahale ,,Raljak,, Moj je deda Nikodije bio kolar.
Можда нисам добро разумео, је л' мислите на овог деда Стевана којег сам ја навео у првом посту?

Da dobro si razumeo, mislim na njega. U mahali je odmah ispod moje, na nekih 100 metara. Sto se tice useljavanja u nju budi bez brige dobro je cuvana Very Happy . Prvi tvoj komsija je baba Smiljka, koja je jos uvek ziva i zdrava. U kucama iznad tvoje a to je 6 kuca odnosno ranije 6 familija, niko vise ne zivi osim jedne zene (Kruna). Ja idem retko ali ima ljudi koji odlaze u mahalu cesce, kose travu, beru voce i td. Ispod tvoje kuce ima jos dve familije koje takodje zive tamo ali to je jos njih troje. Znaci 5 coveka u desetak kuca. Tuga !!!



vrcoby

Broj poruka : 20
Godina : 60
Локација : Vranje
Datum upisa : 19.06.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  vrcoby taj Sre Jun 20 2012, 01:01

Na zalost osim jedne ili dve recenice o nekim familijama nema vise podataka. Kolko znam i tvoji i moji precu su dosli iz reke iz pomenutog selista da bi bili blize imanjima. Ja mog dedu pamtim, rodj. 1902 otac mu se zvao Stojko, deda Novko.... pa je mislim ovaj moj Stojko (4 ili 5 koleno) rodjeni brat sa tvojim Zdravkom, ali ne drzi me za rec, ako te bas zanima saznacu, moja majka je je ziva i verovatno zna kako je to. Pozdrav

vrcoby

Broj poruka : 20
Godina : 60
Локација : Vranje
Datum upisa : 19.06.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Здравковић taj Sre Jun 20 2012, 02:34

vrcoby ::
Da dobro si razumeo, mislim na njega. U mahali je odmah ispod moje, na nekih 100 metara.
Верорватно сте мислили на деда Стојана јер Стеван којег сам ја навео је Здравков отац (по њему се презивамо Здравковићи Very Happy )... По неким мојим прорачунима, Стеван му дође отприлике (приближно) 1830. годиште, вероватно ту негде...

Навешћу редом претке и њихово годиште (Деда, па прадеда, па чукундеда... ). Не знам за све које су били годиште, па сам одузимао за по 25 године претпостављајући да му ваљда то дође неки просек са колико се добијала деца Very Happy Very Happy Very Happy

Драгослав - 1930. годиште (Иначе, Драгослав је имао брата Војислава, и сестру Добринку која је, колико сам чуо скоро - у породици Ћосинци из које је члан форума Ћоса).

Стојан (његов отац, наш прадеда) 1905. годиште / -25

Мирко (наш чукундеда) 1880. годиште / -25

Здравко 1855. годиште / -25

Стеван 1830. годиште

Иначе, слава је св. Арханђел.


vrcoby ::Na zalost osim jedne ili dve recenice o nekim familijama nema vise podataka. Kolko znam i tvoji i moji precu su dosli iz reke iz pomenutog selista da bi bili blize imanjima. Ja mog dedu pamtim, rodj. 1902 otac mu se zvao Stojko, deda Novko.... pa je mislim ovaj moj Stojko (4 ili 5 koleno) rodjeni brat sa tvojim Zdravkom, ali ne drzi me za rec, ako te bas zanima saznacu, moja majka je je ziva i verovatno zna kako je to. Pozdrav
Ми смо направили неко породично стабло, али не знамо ко су Здравкова браћа...

Иначе, колико знамо, тамо су се некада формирала презимена по имену деде (дакле, сваки унук је добијао презиме по имену деде). Исправите ме ако грешим, тако су причали...
Има ту још једна цака код Здравковића - пре је у Градњи било две различите породице које су имале исто презиме "Здравковић", које су од два различита Здравка... Мој прадеда Стојан (Здравков унук) је оженио моју прабабу која се такође презивала Здравковић, из те друге породице која је од тог другог Здравка. Е сад, ово што ви спомињете да постоји могућност да је Стојко брат Здравков - може бити да је мислите на тог Здравка од тих других Здравковића Question

У сваком случају, хвала вам на одговорима!

vrcoby ::Sto se tice useljavanja u nju budi bez brige dobro je cuvana Very Happy . Prvi tvoj komsija je baba Smiljka, koja je jos uvek ziva i zdrava. U kucama iznad tvoje a to je 6 kuca odnosno ranije 6 familija, niko vise ne zivi osim jedne zene (Kruna). Ja idem retko ali ima ljudi koji odlaze u mahalu cesce, kose travu, beru voce i td. Ispod tvoje kuce ima jos dve familije koje takodje zive tamo ali to je jos njih troje. Znaci 5 coveka u desetak kuca. Tuga !!!
Људи су масовно одлазили у веће градове, напуштали су села... а још и када узмемо у обзир низак природни прираштај - српска села остала пуста. Стварно туга. Што се тиче усељавања, то сам спеменуо јер, по некој мојој логици - КиМ није тако далеко (ваздушно), а слушао сам приче да та напуштена српска имања насељавају Албанци и Роми који имају висок природни прираштај за разлику од Срба, они су у експанзији па им треба и простора... Такође, познато је да је 1999. године НАТО бацао оне бомбе са осиромашеним уранијумом у околини Врања, па ме занима да ли је Пољаница загађена?

Здравковић

Broj poruka : 13
Datum upisa : 24.05.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  vrcoby taj Sre Jun 20 2012, 12:22

Da pomesao sam imena, sto se tice roda, ima tu i pobratimstva i kumstva, medjutim moj deda je uzeo kod sebe i odgajio jedno od zenskih deteta tvoga cukundede Mirka. A moja baba je iz iste kuce iz koje je i zena strica tvoga dede Dragoslava (Lazar) Milica. Pretpostavljam da ti je Novica otac. I ono sto te najvise zanima je da Zdravko nije imao bracu i sestre, bio je jedinac. Ovo sam saznao od sina Stojanovog brata Svetozara, Zorana.

Za sada nema nikakvih migracionih kretanja, niko ne dolazi samo odlaze, a ovi sto odlaze vise ne mogu da se vrate Very Happy. Ovamo nije pala nijedna nato bomba ni osiromasena ni obogacena, najbliza je bila bacena na tv predajnik kod Vranja.

vrcoby

Broj poruka : 20
Godina : 60
Локација : Vranje
Datum upisa : 19.06.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Здравковић taj Sre Jun 20 2012, 13:48

vrcoby ::Da pomesao sam imena, sto se tice roda, ima tu i pobratimstva i kumstva, medjutim moj deda je uzeo kod sebe i odgajio jedno od zenskih deteta tvoga cukundede Mirka. A moja baba je iz iste kuce iz koje je i zena strica tvoga dede Dragoslava (Lazar) Milica.

Занимљиво, који је разлог за то? Знамо да је Мирко учествовао и у Првом светском рату и ваљда у Балканским ратовима, па претпостављамо да је то разлог. Иначе, кад сам већ споменуо те ратове, давно је Драгослав покушавао да дође до Карађорђеве звезде коју је Мирко добио, и да је само макар види и фотографише, међутим, сви су говорили да је та звезда код других, да није код њих... и никада није ни успео да дође до ње и направи фотографију...


vrcoby ::Pretpostavljam da ti je Novica otac.
Јесте, Новица Very Happy, и заједно истражујемо ко је иза Стевана и одакле су стигли. Треба да одштампа ону Цвијићеву књигу да је прегледа. Он је пре, давно, покушавао да открије одговор на ова питања, али није успео... и ето, сада, покушавамо преко Интернета (брат и ја), а Новица са том књигом коју смо скинули са Интернета и другим текстовима које пронађемо на Интернету па му проследимо да истражује кад има времена... Ко би рекао да Интернет можда може да нам реши и ту мистеријуVery Happy


vrcoby ::I ono sto te najvise zanima je da Zdravko nije imao bracu i sestre, bio je jedinac. Ovo sam saznao od sina Stojanovog brata Svetozara, Zorana.
Е ово је ново за нас, ово нисмо знали! Занимљиво, јер у то време се имало више деце (по петоро, шесторо), претпостављам да је у то време бити јединац била права реткост.


Хвала на одговорима!



Здравковић

Broj poruka : 13
Datum upisa : 24.05.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  vrcoby taj Sre Jun 20 2012, 20:31

Predlazem da procitate prvih 140 stranica ove knjige, vi ili otac scejedno, jer ce vam dati smernice gde i kako da trazite dalje, posto kolko se ja secam necete dobiti u njoj konacni odgovor, kao sto ga nema za odredjeni broj dosljaka pa cak i za starosedeoce za koje se pretpostavlja da imaju srednjevekovno poreklo. Velika je praznina izmedju 1455.g kad je Gradnja pala pod turskom vlascu pa do 1878 kad je oslobodjena (423 g.)uz mozda koji dan slobode 1689.g kadu su svabe - austriska vojska potisli turke prema Skoplju a u pomoc im je bilo priteklo i 20. ljudi iz poljanice. U to vreme su spahije vodili knjige (spahije su ukinute-opozvane tek 1839 g,), a da bi nesreca bila veca, neke knjige su vodjene na turskom jeziku, neke na arapskom, a vecina ih je ili vracena u Tursku ili izgubljenja, Sto se tice dosljaka najveci broj ih je dosao posle 1878 i naselio sela koja su bila pod vecinskim stanovnistvom Arnauta (desna strana Veternice prema Kosovu), sto nije slucaj sa selom Gradnju, koje je jedno od najstarijih u Poljanici, medjutim u Gradnju su dolazili dosljaci i mnogo pre 1878 g. bezeci uglavnom od turskog zuluma ili najezde Arnauta na njihova sela uz granice sa Kosovom ili pak dosljaci severozapadno od sela Gradnje, koji su uglavnom ovamo bezali zato sto su napravili neki zlocin ili bilo kakvo zabranjeno delo, pa bi promenom pasaluka izbegavali kaznu. E tu je velika verovatnoca da je bilo takvih u selu Grasnja, kao sto je recimo moj cukundeda Stojko koji je doseljenik iz V. Kopasnice kod Leskovca, pa sad se stvar okrece tako da se mora traziti na drugu stranu. Mozda je i vas slucaj takav. Ali pre svih daljih radnji preporucujem da pregledate knjige u MK Vlase i mozda pokusate da vidite ima li tragova u crkvenim knjigama. Sto se tice drugih knjiga, naisao sam na pominjanje naseg sela cak i u knjizi ,,Srbija,, Feliksa Kanica koji je prosao ovim prostorima jos 1856.g. ali osim opstih nema drugih podataka. Da ovo da ne zaboravim, Ne mora da znaci da je Zdravko bio jedinac, moguce je da je on jedini preziveo jer su vladale razne bolesti , mnogo ih je tada bilo neizlecevo i to treba imati na umu. Mada je Zoran rekao da je Zdravko jedinac i da je imao 4 sina Mirka,Jovana,Miku i Djordja. Pa srecna Vam dalja potraga, pozdrav od Stojkovica Smile

vrcoby

Broj poruka : 20
Godina : 60
Локација : Vranje
Datum upisa : 19.06.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Чика Љуба taj Čet Jun 21 2012, 21:08

ПОЗДРАВ "РОЂАЦИМА"
Поздрављам све Здравковиће, ма где се налазили. Али ми, ипак, нисмо рођаци. Да су нашим прецима презимена давана као код других народа, а не свакој генерацији по деди, у Пољаници се не би понављала иста презимена или не би тако често као сада. Знам да у Власу постоје најмање три фамилије Здравковића, па и моја мајка је имала девојачко презиме Здравковић иако је рођена у Студени. Хоћу да кажем да у нашим условима није лако сазнати о сопственим прецима даље од три до четири колена, а свима вама, који сте оправдано приступили том мукотрпном послу, желим да успете. Ја сам дошао до својег чукун-чукун деде (или наврндеде, како га бележи Аца) који је рођен негде у време Првог српског устанка и доселио се у Пољаницу. Већина садашњег становништва Пољанице је однекуд досељено, почев од бурних устаничких времена, а највише после ослобођења од Турака 1878. године. Из литературе која се овде спомиње а где су наведени родови те давне 1904. године, могу да се нађу тек неке полазне основе. (Узгред, то је књига Пољаница и Клисура коју је написао Риста Т. Николић, а Јован Цвијић је био уредник читавог зборника). Прво треба да се зна којем роду од споменутих припадате, није ни то увек лако, али ипак некако може да се дође до предака из тих времена, од пре стотинак година. А све пре тога је скоро невидљиво за ову генерацију. Писаних трагова скоро да нема а живих сведока никако. Неко је већ саветовао да погледате матичне књиге у МК Власе, ваљда може нешто да се неђе. Ја сам у својој потрази нашао да у врањском Архиву постоје три црквене матичне књиге, и то: МКУ и МКВ градњанске цркве за период 1879 - 1915. као и МКУ големоселске цркве за 1915. годину. Остаје нејасно где су друге црквене књиге и зашто су само ове архивиране? Не знам одговоре на ова питања као ни то колико су наведене књиге доступне за обичне грађане, али верујем да у њима могу да се нађу корисни подаци. Толико за сада можемо, док се неко из Врања не сети да преведе и објави податке о Пољаници у турским архивама (надајмо се да ће се и то десити).
На крају поздрављам наше нове чланове и желим им да успешно обаве свој зацртани задатак. А такође да нам се прикључе у расправи о свим питањима важним за нашу Пољаницу.
Искрени поздрав свима!

Чика Љуба
Admin

Broj poruka : 249
Godina : 75
Локација : Ниш
Datum upisa : 25.11.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Здравковић taj Pet Jun 22 2012, 17:28

Хвала вам још једном за одговоре! Покушаћемо овако како сте нас упутили - прво да се прочитају књиге, па затим затим МК Власе... мада, пошто нисмо близу Градње и пошто смо сви тренутно слаби са временом - то ћемо урадити мало касније, када нам се укаже прилика да свратимо у Градњу, Власе... У сваком случају, ако будемо нешто сазнали - обавестићемо вас Smile


Здравковић

Broj poruka : 13
Datum upisa : 24.05.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Aca BPU taj Sub Jun 23 2012, 20:52


Jedno vreme sam radio kao matičar i imao sam direktan dodir sa matičnim knjigama rođenih, umrlih i venčanih počev od 1892. godine pa na ovamo. To su stare, debele crkvene knjige, koje su zbog starosti i česte upotrebe morale da se "renoviraju", odnosno pritegnu i ukoriče. Da napomenem, to su knjige mesne kancelarije Beli Potok kod Beograda, a hrama sv. Marije Magdaline takodje u Belom Potoku. Te kjige su bile zvanična materija na osnovu koje su izdavani izvodi iz matične kjige rođenih, venčanih i umrlih do 9. maja 1946. godine i to bi svaki matičar morao da zna. Od ovog datuma, dakle 9. maja 1946. vode se matične knjige rođenih, venčanih, umrlih i državljana. Svako rođen pre ovog datuma, venčan ili ko je umro, bio je upisan zapravo u kjigu krštenih, umrlih i venčanih za određenu parohiju i to je bila zvanična dokumentacija Kraljevine Srbije i kasnije Kraljevine Jugoslavije. Nakon toga, te knjige su korišćene ali na drugi način, pisao se izvod iz matične knjige na kome se nalazio grb SFRJ kao podloga, i nisu za razliku kao ranije navođeni podaci ko je bio kum, šta su bili po zanimanju, da li je dete (za rođene) rođeno sa kakvim nedostatkom i tako dalje. Za period od 1892 do 1946. promenilo se tri popa sa dugim stažom (zadnjeg su streljali partizani) i četvrti koji je kratko obavljao dužnost do 9. maja 1946. Zatim se svako mogao u crkvi krstiti, venčati i da se vrši opelo, ali to nije bila obaveza, kao i što nije bar u Poljanici bilo zabranjeno. Ali zvanična administracija po tom pitanju, to jest službena, bila je ona u mesnim kancelarijama i opštinama.
Eto, samo sam hteo da pomognem, znači davedeni datum 9. maj 1946. je granica izmedju vremena kada su popovi i crkve vodili evidenciju rođenih i umrlih, i venčanih naravno, a nakon tog datuma to čini i vodi mesna kancelarija ili opština, koristeći crkvene knjige samo sa upisima do ovog datuma. Šta se dogodilo i gde se nalaze matične knjige pre 1892 (negde se ta godina pomera) zavisi od mnogo faktora, npr. da li su sačuvane i predate arhivima, da li su uništene ili spaljene u toku ili posle rata, da li su manje ili više oštećene i tome slično.
Dakle, postoji više mesta gde treba te knjige tražiti: Sve crkve u Poljanici, a posebno u Gradnji i Golemom Selu, mesne kancelarije u Drenovcu, Vlasu i Golemom Selu, u opštini Vranje i naravno u arhivu grada Vranja.
Da odgovorim čika Ljubi, bar u moje vreme nije bilo dozvoljeno odnositi matične kjige iz kancelarija čak ni samim matičarima, ali moglo se uz malo dobre volje pomoći ljudima da prelistaju određenu matičnu knjigu uz prisustvo matičara. Lica koja su se profesionalno bavila istorijom i rodoslovima, uz određeni dokument mogla su nesmetano ceodan provesti uz matične knjige u kancelariji. Eto, valjda sam malo pomogao.

Aca BPU
Admin

Broj poruka : 296
Godina : 51
Локација : Avala, Beograd
Datum upisa : 09.03.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  vrcoby taj Sre Jun 27 2012, 16:06

Evo ovako: U istoriskom arhivu Vranja, nalazi se Maticna knjiga vencanih crkve Gradnjanske od 1879-1915. U ovoj knjzi na strani 48 pod rednim brojem 5 nasao sam da da se Stevanovic Zdravko od oca Stevana rpdj. 1846.g vencao (13.Juli) sa Katom udova Stose od oca Stojana rodj 1848.g (izvinjavam se sto nisam deteljno zapamtio sve upisane podatke, prezime Kate, Prezime Stevana, godinu vencanja...)
I jos bi nesto zeleo da napomenem, Zdravko je uzeo prezime po imenu svoga oca a ne dede a da bi se lakse formirao rodovnik treba znati da su , gledajuci knjige i ostale porodice sve starije (prethodne generacije) mahom uzimale prezime po imenu roditelja.
Navescu moj primer: Ja sam Stojkovic, moj otac takodje Stojkovic, deda Stojkovic, pradeda Stojkovic (ovde pocinje prezime po ocu, otac mu je Stojko), Stojko je Jovic po ocu Jovanu, Jovan je Bogdanovic po ocu Bogdanu, Bogdan Vojinovic po Vojinu, (dalje neznam Vojin ubio turcina pa pobego sa kosova ovamo oko 1790).
Pozdrav !!!

vrcoby

Broj poruka : 20
Godina : 60
Локација : Vranje
Datum upisa : 19.06.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Здравковић taj Sre Jun 27 2012, 21:37

vrcoby ::Evo ovako: U istoriskom arhivu Vranja, nalazi se Maticna knjiga vencanih crkve Gradnjanske od 1879-1915. U ovoj knjzi na strani 48 pod rednim brojem 5 nasao sam da da se Stevanovic Zdravko od oca Stevana rpdj. 1846.g vencao (13.Juli) sa Katom udova Stose od oca Stojana rodj 1848.g (izvinjavam se sto nisam deteljno zapamtio sve upisane podatke, prezime Kate, Prezime Stevana, godinu vencanja...)
I jos bi nesto zeleo da napomenem, Zdravko je uzeo prezime po imenu svoga oca a ne dede a da bi se lakse formirao rodovnik treba znati da su , gledajuci knjige i ostale porodice sve starije (prethodne generacije) mahom uzimale prezime po imenu roditelja.
Navescu moj primer: Ja sam Stojkovic, moj otac takodje Stojkovic, deda Stojkovic, pradeda Stojkovic (ovde pocinje prezime po ocu, otac mu je Stojko), Stojko je Jovic po ocu Jovanu, Jovan je Bogdanovic po ocu Bogdanu, Bogdan Vojinovic po Vojinu, (dalje neznam Vojin ubio turcina pa pobego sa kosova ovamo oko 1790).
Pozdrav !!!
Одлично, ХВАЛА вам пуно! cheers Ово су потпуно нови подаци за нас!

Да ли у тој Матичној књизи може да се види Стеваново презиме? Јер, то би нам открило како се заправо звао Стеванов отац, односно успели бисмо да откријемо ко је био иза Стевана на породичном стаблу. То је Драгослав покушавао да открије и није успео, Новица такође пре покушавао и дан данас покушава... То је за нас Здравковиће највећа мистерија Very Happy

Хвала вам још једном!!!

Здравковић

Broj poruka : 13
Datum upisa : 24.05.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  vrcoby taj Čet Jun 28 2012, 01:43

Tacna Vam je pretpostavka, video sam sada da pretpostavljate da je Stanko a ja sam siguran da pocinje sa ,,S,, znaci stoji prezime u MK Vencanih al ga nisam upamtio kao sto rekoh, Zdravko i Kata su se vencali 13. Jula, al godinu nisam upamtio. U produzetku stoji ime i prezime Zdravkovog i Katinog oca. Hteo sam da uslikam stranicu, ali mi se ispraznila baterija na mobilnom bom, tako da i za sebe nesto nisam uslikao. Uzgred, Stanko je najverovatnije dobegao iz Ravne Rake (Izvor - moj teca Vojislav Stojic iz mah. Lazina 84.g. al me nemojte drzati za rec za taj podatak).

Ja sam uspeo za sebe da otkrijem do ,,KURDJUP,, zahvaljujuci srecnoj okolnosti da je neke podatke za onu veoma vrednu knjigu 1905.g. davao moj predak Jovan, u to vreme starac od 80.g. (znaci rodjen oko 1825) pa mu je lako bilo da zapamti do dede, i da to neko zabelezi pa objavi u knjizi, a ovo kasnije posle 1850.g. sam sam pronasao po dedinim dokumentima i crkvenim knjigama i sve se povezalo i pokopilo u potpunosti.

vrcoby

Broj poruka : 20
Godina : 60
Локација : Vranje
Datum upisa : 19.06.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  vrcoby taj Čet Jun 28 2012, 14:48

Evo danas sam otisao i uslikao stranicu fotoaparatom, ostavite mi mail da vam posaljem. Stevan se previziva Stankovic.

vrcoby

Broj poruka : 20
Godina : 60
Локација : Vranje
Datum upisa : 19.06.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Здравковић taj Čet Jun 28 2012, 22:34

vrcoby ::Evo danas sam otisao i uslikao stranicu fotoaparatom, ostavite mi mail da vam posaljem. Stevan se previziva Stankovic.
Хвала!!!

Новица је давно истраживао, и у Градњи је разговарао са најстаријом особом, која му је рекла да мисли (али није био сигуран), да је био неки Станко...

Ви сте нам решили мистерију! Дугујемо вам за ово!

Мејл је следећи: mailfonrs@gmail.com


vrcoby ::Uzgred, Stanko je najverovatnije dobegao iz Ravne Rake (Izvor - moj teca Vojislav Stojic iz mah. Lazina 84.g. al me nemojte drzati za rec za taj podatak).
Занимљиво. Претпостављам да се мисли на Равну Реку (Владичин Хан) а не на Равну Реку (Деспотовац)? Значи, постоји могућност да је Станко пореклом из Равне Реке.

Иначе, претпостављам да је закључно са Станком граница иза које се не може сазнати ко је даље био. Постоји могућност да је вероватно убио неког Турчина или сл. (као случај са Војином), па да су крили одакле су стигли. Иначе, Драгослав је причао да му је Мирко (његов деда) рекао да су Стеван или Здравко (неко од њих) одбијали да кажу одакле су стигли, да су то крили (јер је наводно побио неке Турке, е сад дал Стеван, Станко, или Станков отац, то је знак питања - али ја сад претпостављам да је у питању Станко).

У сваком случају, ХВАЛА још једном! Видимо се кад будемо посетили Врање и Градњу, најавићемо се овде на форуму Very Happy









Здравковић

Broj poruka : 13
Datum upisa : 24.05.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Нове информације за истраживање порекла Здравковића

Počalji  Ivan_Stevanovic taj Uto Jul 03 2012, 01:55

Поштовани Здравковићи,
Недавно сам открио овај форум и ваше интересовање да разјасните што је више могуће своје порекло. Ја се зовем Иван Стевановић,
живим у Врању, иначе родом сам из Пољанице. Волео бих да овде изложим сазнања до којих сам дошао истраживајући порекло своје
фамилије, зато што сматрам да потичемо од истог претка.

Мој чукундеда Јован Стевановић се са својим најстаријим братом Миком Буљубашом доселио крајем 19. века из Градње у Дупељево, где је и засновао своју породицу. Тачну годину и разлог одласка из Градње не знам и још увек истражујем. Од своје покојне прабаке Даринке (упокојила се 1994, када сам имао 13 година), сазнао сам да се деда Јованов отац звао Здравко, а деда Стеван. Такође ми је познато и да је чукундеда Јован имао и три брата: Мика Буљубаша (најстарији, са којим се и доселио у Дупељево), Мирко и још један за којег није познато како се зове. Ти подаци и оно што сам прочитао на форуму били су ми почетна тачка за истраживање. У историјском архиву у Врању сам тражио податке у црквеним књигама, а то су:

1) Матична књига умрлих цркве градњанске (пољаничка села) од 1879-1915. године
2) Матична књига венчаних цркве градњанске од 1879-1915. године.

Изложићу сада своја открића, за која гарантујем:

(*) Јован Стевановић, 1883-1956
1) отац Јованов: Здравко Стевановић, 1845-1899
2) деда Јованов: Стеван Станковић, 1807-1887
3) прадеда Јованов: Станко, рођен око 1780. (по њему је Стеван добио презиме Станковић).

Следеће што намеравам да истражујем наредних дана јесте породица Здравка Стевановића, тј. настојаћу да утврдим ко су тачно
била Јованова браћа.

Толико од мене за сада. Велики поздрав за све форумаше, посебно за vrcoby , са којим сам се срео у архиву прошле недеље,
и чије су ми информације биле од великог значаја.

Ivan_Stevanovic

Broj poruka : 11
Godina : 35
Локација : Vranje
Datum upisa : 27.06.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Здравковић taj Uto Jul 03 2012, 23:24

Извињавам се што нисам одмах одговорио, био сам у некој гужви па сам тек сад уграбио мало слободног времена.

Иване, дао си нам нове информације које су нам до сад биле непознате (као нпр. када је рођен Стеван, када је умро... ).

vrcoby нам је пуно помогао, дао нам је многе нове информације о Здравку итд. (ми нисмо знали како се звао Стеванов отац, чули смо да је можда био неки Станко али то није било сигурно... док нам vrcoby није потврдио).

Мирко (брат твог чукундеде Јована) је мој чукундеда Very Happy А њихов отац је Здравко, а деда Стеван, а прадеда Станко. Дакле, ми смо рођаци - с тим да су моји "повукли" презиме од Здравка, а твоји од Здравковог оца Стевана. Проверићу сутра шта имамо од података о Здравковим синовима, мада мислим да ми немамо пуно занимљивих ифнормација...

Иначе, vrcoby је споменуо ово у вези Здравка:

vrcoby ::I ono sto te najvise zanima je da Zdravko nije imao bracu i sestre, bio je jedinac. Ovo sam saznao od sina Stojanovog brata Svetozara, Zorana.


Да ли можда знаш још нешто о Здравку, Стевану, Станку (ми о њима врло мало знамо)? Макар да си начуо нешто, или неке претпоставке Very Happy (одакле су стигли, да ли је Стеван имао браће... ). Моје мишљење је да је Станко "граница" на породичном стаблу, да нема шанси да утврдимо како се звао његов отац, деда... јер претопстављам да је он био тај који се населио у Пољаницу (Градњу?), а у то време се крило одакле су дошли (vrcoby је споменуо случај - "Vojin ubio turcina pa pobego sa kosova ovamo oko 1790" - то је вероватно случај и са Станком).


Здравковић

Broj poruka : 13
Datum upisa : 24.05.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Ivan_Stevanovic taj Sre Jul 04 2012, 09:26

Ево мене опет са неким новим сазнањима. Наиме, испоставило се да време које сам јуче (опет)
провео у Историјском архиву није потрошено узалуд.

Најпре бих изложио сазнања о породици Здравка Стевановића (1845-1899). Здравко се два пута женио. Име његове прве супруге је било Доста, (1846-1887). Са њом је имао синове (по хронолошком редоследу, почев од најстаријег):

1) Михаил Здравковић, у народу познатији под надимком Мика Буљубаша (или само Буљубаша), рођен у Градњи, 3. маја 1868. Михаил се 6. новембра 1888. оженио са Сиком (Сика), ћерком Станка Митровића из Градње. Сика је рођена 13. септембра 1868. године. Михаил се, заједно са мојим чукундедом Јованом одселио у Дупељево негде крајем 1902. или у првој половини 1903. године. Које године је умро настојим да сазнам.

2) Ђорђе Здравковић, рођен у Градњи 3. маја 1872. Супруга му је била Јана, кћи покојног Стевана
Марковића из Градње. Оженио се 8. фебруара 1898. Јана је рођена 18. јуна 1876. Више не знам, али бих
волео да, уколико имате неко сазнање о Ђорђу, када и где је умро, или о његовим наследницима било би одлично!

3) Мирко Здравковић, рођен је у Градњи 10. новембра 1879.
Оженио се 27. октобра 1902. са Ташаном, ћерком Стојана Здравковића из Големог Села. Ташана је рођена
20. августа 1883. у Големом Селу. И за Мирка бих волео да знам када је умро и где. Smile

4) Јован Стевановић, мој чукундеда Very Happy . Рођен у Градњи, 1. јануара 1883. Умро у Дупељеву 24.
децембра 1956. Мој отац се сећа његове смрти, био је први разред основне школе и познавао га. Мислим
да је веома вероватно да се са братом Михаилом одселио у Дупељево 1903, зато што се и други старији брат (Мирко) оженио 1902, а нашао сам и податак да је "Мика из Дупељево" био венчани кум неком човеку 1904. Зато се година 1903. намеће као логична (по мени).

Доста, прва Здравкова супруга. Упокојила се 13 марта 1887. у 41. години живота.

Ката, друга Здравкова супруга. Њом се оженио 13. јула 1894. и мислим да нису имали деце,
због година старости.

Што се Стевана Станковића тиче, мислим да није био јединац. Верујем да су Младен Станковић (1813-1883) и Илија Станковић (1818-1883) била његова браћа. На жалост, ово није могуће проверити,
бар ја не знам како. Стеванова супруга се звала Милица.

Станко - велика непознаница. Могуће је да се доселио из Равне Реке. У књизи Ристе Николића "Пољаница и
Клисура" из 1904. нисам нашао ни за једну фамилију из Градње да је досељена одатле. Сигурно би Риста напоменуо да неко не жели да прича о свом пореклу?! Не држите ме за реч, проверићу опет.
Било би од велике помоћи ако би знали како су звали фамилију којој су припадали наши чукундедови,
зато што књига Ристе Николића пружа обимне информације о породицама на основу њихових (породичних)
надимака.

Ето толико. Ако знате нешто више о Михаилу, Ђорђу и Мирку, јавите ми! Поздрав.

Ivan_Stevanovic

Broj poruka : 11
Godina : 35
Локација : Vranje
Datum upisa : 27.06.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Здравковић taj Sub Jul 07 2012, 17:56

Ivan_Stevanovic ::Ево мене опет са неким новим сазнањима. Наиме, испоставило се да време које сам јуче (опет)
провео у Историјском архиву није потрошено узалуд.

Најпре бих изложио сазнања о породици Здравка Стевановића (1845-1899). Здравко се два пута женио. Име његове прве супруге је било Доста, (1846-1887). Са њом је имао синове (по хронолошком редоследу, почев од најстаријег):

1) Михаил Здравковић, у народу познатији под надимком Мика Буљубаша (или само Буљубаша), рођен у Градњи, 3. маја 1868. Михаил се 6. новембра 1888. оженио са Сиком (Сика), ћерком Станка Митровића из Градње. Сика је рођена 13. септембра 1868. године. Михаил се, заједно са мојим чукундедом Јованом одселио у Дупељево негде крајем 1902. или у првој половини 1903. године. Које године је умро настојим да сазнам.

2) Ђорђе Здравковић, рођен у Градњи 3. маја 1872. Супруга му је била Јана, кћи покојног Стевана
Марковића из Градње. Оженио се 8. фебруара 1898. Јана је рођена 18. јуна 1876. Више не знам, али бих
волео да, уколико имате неко сазнање о Ђорђу, када и где је умро, или о његовим наследницима било би одлично!

3) Мирко Здравковић, рођен је у Градњи 10. новембра 1879.
Оженио се 27. октобра 1902. са Ташаном, ћерком Стојана Здравковића из Големог Села. Ташана је рођена
20. августа 1883. у Големом Селу. И за Мирка бих волео да знам када је умро и где. Smile

4) Јован Стевановић, мој чукундеда Very Happy . Рођен у Градњи, 1. јануара 1883. Умро у Дупељеву 24.
децембра 1956. Мој отац се сећа његове смрти, био је први разред основне школе и познавао га. Мислим
да је веома вероватно да се са братом Михаилом одселио у Дупељево 1903, зато што се и други старији брат (Мирко) оженио 1902, а нашао сам и податак да је "Мика из Дупељево" био венчани кум неком човеку 1904. Зато се година 1903. намеће као логична (по мени).

Доста, прва Здравкова супруга. Упокојила се 13 марта 1887. у 41. години живота.

Ката, друга Здравкова супруга. Њом се оженио 13. јула 1894. и мислим да нису имали деце,
због година старости.

Што се Стевана Станковића тиче, мислим да није био јединац. Верујем да су Младен Станковић (1813-1883) и Илија Станковић (1818-1883) била његова браћа. На жалост, ово није могуће проверити,
бар ја не знам како. Стеванова супруга се звала Милица.

Станко - велика непознаница. Могуће је да се доселио из Равне Реке. У књизи Ристе Николића "Пољаница и
Клисура" из 1904. нисам нашао ни за једну фамилију из Градње да је досељена одатле. Сигурно би Риста напоменуо да неко не жели да прича о свом пореклу?! Не држите ме за реч, проверићу опет.
Било би од велике помоћи ако би знали како су звали фамилију којој су припадали наши чукундедови,
зато што књига Ристе Николића пружа обимне информације о породицама на основу њихових (породичних)
надимака.

Ето толико. Ако знате нешто више о Михаилу, Ђорђу и Мирку, јавите ми! Поздрав.
Пошто ми је Мирко чукундеда - о њему знам највише. Међитим, о његовој браћи не знам баш пуно - правили смо родослов (цртали смо стабло), мада нема пуно информација (има нешто и о његовој браћи, па ако хоћете - могу да вам пошаљем на мејл). Ако сте заинтересовани, могли бисмо да заједно направимо једно породично стабло (родослов) - да објединимо податке које имате ви и које имамо ми па да имамо један фајл (документ). Ако хоћете, могу да вам пошаљем на мејл оно што имамо, а ако вама није проблем - да нам пошаљете оно што ви имате па да направимо једно велико породично стабло (родослов).

Поздрав!

Здравковић

Broj poruka : 13
Datum upisa : 24.05.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Питање - Истраживање - Здравковић

Počalji  Sponsored content Danas u 20:52


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu