ПРИТОКЕ ВЕТЕРНИЦЕ.

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

ПРИТОКЕ ВЕТЕРНИЦЕ.

Počalji  Чика Љуба taj Uto Jan 17 2012, 20:33

Настављам започету тему јер не могу да одолим молби осталих чланова форума. (Овај штос сам већ користио па је свима јасно да је у питању шала). Написао сам по нешто о свакој реци, колико сам знао у овом моменту, а бољи познаваоци ће то да допуне уместо да мени замерају. Природно је да сам највише написао о Трстенској реци, јер је то прва река коју сам као дете видео и поред које сам одрастао. А дуго времена, док нисам видео Ветерницу, била је и највећа вода коју сам могао да замислим. Па на здравље вам било:


Ни сама Ветерница у свом току кроз Пољаницу не може да се назове реком у пуном смислу речи, а камоли њене притоке. Те притоке имају назив „река“ иако су у суштини мањи или већи потоци, са врло колебљивим водостајем, од бујичног изливања у јесен и у пролеће до потпуног пресушења током сушних лета. На то утиче сам рељеф Пољанице која је окружена претежно ниским планинским висовима. Само Орлова чука, Грот, Облик и Кукавица имају надморску висину изнад 1.200 метара, па су водом најбогатије оне реке – потоци који настају на тим планинама. Релативно најмање река, и то са најмање воде, има на ниском развођу Ветернице и Јужне Мораве који се протеже негде од Урманице до Мијаковца, где је просечна висина мања од 900 метара. (На овом потезу имамо свега три реке: Ушевачку, Градњанску и Беривојштицу). Уз то,ове реке имају кратке токове, јер је растојање (рецимо) од Власа до Стрешачког деја више него двапут краће од растојања између Власа и Копиљака. Најстабилнији водостај, чини ми се, имају Студенска река и Лалинка, које долазе са Кукавице и једино на њима (можда додамо и Мијовску реку) могућа је изградња неке мини хидроцентрале.

Распоред притока према селима где се уливају је следећи:

У ДРЕНОВЦУ:
Језерски поток, Манастирски поток, Бељаница и Репушница.

Језерски и Манастирски поток су саставци Ветернице. Језерски поток настаје из неколико извора код места Језеро, на око 1 км западно од превоја Гоч, а Манастирски поток код места Ајдучки кладанац, још око 2 км западније. Састају се на око 500 м западније од места где пут за Врање напушта корито Ветернице (познато као Дреновачки ораси). Имају особине типичних планинских потока.

Бељаница извире једним краком испод Грота а другим испод Гоча, у пределу где је било некадашње село Бељаница. У горњем току има особине планинског потока, а у доњем јој је пад нешто блажи. Улива се у Ветерницу на око 200 м пре дреновачког Задружног дома, садашње Месне канцеларије.

Репушница настаје (извире) испод масива Орлове чуке и кроз густу букову шуму тече право на исток па се као планински поток улива у Ветерницу близу границе Дреновца и Добрејанца.


КОД ДОБРЕЈАНЦА:
Секирска река. Настаје од две долине које извиру испод Облика, састају се у селу Сикирје, па се као брза планинска река улива на месту где се од асвалтног пута одваја пут за Сикирје. На свом току у дужини од око 4 км има пад од око 600 м па је погодна за искоришћење њене водене снаге.

КОД УШЕВЦА:
Смиљевачка или Ушевачка река. Као већина пољаначких река, и она настаје од два изворишна дела. Један је Смиљевачки поток који извире на севеерним падинама Облика, а други је Урманички поток који настаје у јужном делу Урманице. Та два бујична потока састају се близу тромеђе Ушевца, Смиљевића и Урманице, и настављају као река са умереним падом кроз Ушевце, која се ту улива као десна притока Ветернице. Река није стално богата водом, али ретко пресушује и склона је наглом прерастању у бујицу при јачим падавинама.

КОД ВЛАСА:
Код Власа се у Ветерницу уливају три доста различите реке: Рождачка, Трстенска и Градњанска.

Рождачка река. Настаје од два потока, рождачког и станачког. Рождачки поток извире на више места на источној страни Орлове чуке и тече кроз Рождаце, а Станачки извире на месту познатом као Здравчи камен и тече кроз Станце. Састају се код места Обарак на граници ова два села. Река је доста богата водом и стабилнијег водотока него остале две реке у Власу. Моји стари су причали да су стоку напајали на овој реци када би током лета пресушила Трстенка у Власу. У доњем току, кроз Станце, а мањим делом и кроз Рождаце, на Рождачкој реци има неколико проширених заравни погодних за баште. У горњем току некада је било више воденица, а мислим да је била барем једна ваљавица.

Трстенска река или Трстенка. Негде може да се прочита и назив Влашка или Власачка река, али је Влашани (колико знам) не зову тако. Настаје у Трстени, на самој граници са Косовом и Метохијом од два изворишна крака. Дужи, јужни, крак извире испод Црног камена близу Орлове чуке, а краћи, северни, извире испод Копиљака, па се састају испод Трстенског гробља у близини садашњег војно-полицијског пункта. На свом току кроз Трстену и Драгобужде прима воде неколико мањих и већих потока, а кроз Власе само 4 – 5 долина, који су или безимени или су познати по некадашњим турским и арбанашким називима.
Долина реке у Трстени има карактер клисуре, са неколико мањих проширења, као што је оно на саставцима двају изворишних потока, код школе или код некадашње продавнице. Прва нешто већа зараван је у Драгобужду, испод брда Логор. Даље према Власу, река улази у ново сужење које се иначе назива Клисура, и где је задња влашка кућа (Величка Жабара) на путу за Трстену. Једно проширење од десетак ари, звано Стајчинске баче, је на ушћу Калине долине у Трстенку, а друго, нешто веће је низводно, код Марковских кућа. Код Ристине чесме почиње последње и највеће проширење које се левкасто и поступно шири ка југу до Станачке реке а ка северу до Царинских лука. То је најнасељенији део села Власе, а ту је земља бољег квалитета него по бреговима, најлакша је за обраду и постоји могућност наводњавања.
На Трстенки је некада радило на десетине воденица, тачан број сада не знам. У Власу и Драгобужду мислим да није било сложенијих направа као што су ваљавице и вуновлачаре, а за Трстену ми нешто говори као да сам чуо о томе. Риста Николић, међутим, пише да је у Трстени некада, пре његовог боравка овамо, било самокова, што бих ја превео као „ковачница на водени погон“. То је закључио на основу прича мештана и на основу пронађених згура, згурудија и шљаке које се виђају код ковачница или чак код ливница. У Власу су воденице биле грађене појединачно и у групи од две до три. Мислим да су све оне биле ортачке, користило их је по неколико кућа на основу тачно разрађеног редоследа и расположивог времена за мељаву. Није сасвим јасно зашто су прављене две или три воденице на исто место када је воде било само за једну! Вероватно због спорова око одржавања ортачке воденице: набавка буке, кола (точка), каменова, одржавање саме зградице, клепање каменова, итд.
Сада у Власу повремено раде две воденице. Једна је близу границе са Драгобуждем и власништво је породице Илић, а друга у центру села, код ветеринарске станице, у власништву Бабаиванинске и Сарајлијске фамилије.
Раније, док су козе брстиле шипраг по брдима у сливу Трстенке и док је било више њива а мање ливада, река се често изливала из корита наносећи штете усевима, засипајући баште камењем, а не ретко односећи зимницу из кућа поред саме реке. Сада није баш тако јер су се променили наведени услови за бујице, а и корито реке је добро продубљено вађењем грађевинског материјала.

Градњанска река или Грађанка. Настаје од два изворишна крака: Стрешачки поток и Крушевоглавски (Крушоглавски) поток, који се састају у селу у висини цркве. Наведени потоци су бујичног карактера, а сама река од саставака до ушћа је са слабим падом а корито јој је доста широко, ма да проширења у виду башти нема много. Водостај јој је јако колебљив. Због стрмих падина Крушеве Главе и Стрешка, бујице су доста честе и жестоке. Тако је пре пар година река разорила пут Власе – Градња и однела мост на том путу. У време сушних лета, река на свом ушћу сасвим пресуши и делује као нека давнашња река у Сахари.

Наставак следи, ако не одолим ...

Чика Љуба
Admin

Broj poruka : 249
Godina : 75
Локација : Ниш
Datum upisa : 25.11.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

VODE SVE MANJE

Počalji  Aca BPU taj Sre Jan 18 2012, 00:23

Nadam se da neću da poremetim čika Ljubin "sitan vez", opisivanje pritoka Veternice u Poljanici. Stvarno je za svaku pohvalu. Jedino da dodam da na Smiljevačkoj reci nema i nije bilo nikakvih naprava na vodeni pogon. Imao sam prilike da vidim ranije kako ova reka ume da podivlja, a i letos da vidim kako je ta reka potpuno presušila. Na ovoj reci postoji pravi, betonski most, preko koga prolazi put Vranje - Mijovce. I na kraju, mišljenja sam da je kapacitet svih vodenih tokova znatno smanjen, za razliku od pre dve - tri decenije. Samo toliko. Pozdrav!

Aca BPU
Admin

Broj poruka : 296
Godina : 51
Локација : Avala, Beograd
Datum upisa : 09.03.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: ПРИТОКЕ ВЕТЕРНИЦЕ.

Počalji  Чика Љуба taj Čet Jan 26 2012, 19:55

Настављам и завршавам започету тему, свестан да Пољаница данас има много пречих проблема о којима би могло и требало да се пише. Поздрав свима, помозите да мењамо тему!

Остаје да се напише нешто о рекама у северном делу Пољанице, које се у Ветерницу уливају у Големом Селу и Мијовцу, уз извесну ограду да нисам сигуран које су тачне међе између Г.Села, Студене и Мијовца. Мислим да Студена нема „излаз“ на Ветерницу, па је онда река названа по овом селу гранична река између Г.Села и Мијовца, а ја је овде „додељујем“ Мијовцу. Колико знам, ове реке и потоци нису имали направе на водени погон, осим по неку воденицу оне реке, леве притоке Ветернице. Зато су Мијовске и Студенске воденице имале пуне руке посла.


КОД ГОЛЕМОГ СЕЛА
Са леве стране уливају се Баљковски поток, Бајиндолски поток, Железница (Сенска река), Манастирска, Оштроглавска и Мијовска река, а са десне стране само Беривојштица.

Баљковски (Баљковачки) поток настаје од више извора у западном делу Власа познатом по називу Обршина, па својим током на исток представља границу између Власа и Големог Села, а у Ветерницу се улива после Царинских лука или нешто пре фабрике Јумко.

Бајиндолски поток извире у селу Драгобужде, на месту званом Дрење, тече на исток, природна је међа између махала Баљковац и Бајиндол, а у Ветерницу се улива наспрам Задружног дома.

Железница (Сенска река) формира се од више извора на крајњем западу Големог Села, код границе са Драгобуждем, односно на месту званом Бела вода. На свом току у правцу истока, у средњем, клисурастом делу, зове се Вучја рупа. Са своје леве стране прима неколико мањих потока и у Ветерницу се улива у близини бивше амбуланте у Големом Селу.

Манастирска река настаје у северозападном делу Големог Села у близини Оштре Главе, тече поред некадашњег манастира (садашња црква Пресвете Богородице) и улива се у Ветерницу нешто северније од махале Грнчарица односно у близини тзв. Циганског гробља.

Оштроглавска река извире испод масива Копиљак на западу Големог Села, тече на североисток, затим на исток кроз село Оштра Глава па кроз пошумљену клисуру и у Ветерницу се улива наспрам раскрснице пута за Студену и Вучје.

Беривојштица (Мијаковачка река) извире у атару Мијаковца, па ка западу тече кроз големоселску махалу Беривојштица и улива се у Ветерницу на око 100 м западније од Задружног дома. Има веома променљив водостај. Лети је често без воде, потпуно сувог корита, а код јачих падавина у свако доба године, настаје права планинска бујица која тера дрвље и камење, па се близу ушћа излива и наноси доста штете.


КОД МИЈОВЦА
Са леве стране је Мијовска река коју је Драган описао детаљно, а са десне стране Студенска река и Лалинка.

Студенска река извире испод висова планине Кукавица, па је доста богата водом и постојаног водостаја. Настаје од Горинске и Соколске реке. Горинска река извире испод Лисца и тече као природна граница између Тумбе и Мијаковца. Соколска река извире у рејону Пасја корита, на око 1100 м надморске висине и тече као граница између Тумбе и Лалинца. Ове две реке састају се у Студени у близини школе и даље, као Студенска река, тече ка западу кроз клисурасто пошумљено корито, веома погодно и добро искоришћено за воденице, а мислим да је имала и ваљавице. Улива се у Ветерницу код раскрснице пута за Студену и Вучје.

Лалинска река (Лалинка) извире као Градашница испод врха Бунатовац. Тече ка југоистоку кроз село Лалинце, где јој је корито кањонско са богатом буковом шумом у околини. Богата је водом и стабилног водостаја у току лета. Има изванредне услове за искоришћење водене снаге, а некада је на њој било десетак воденица. У Ветерницу се улива убрзо после Студенске реке, тек на око 500 м северније. Својим коритом, можда 1 км пре ушћа, приближава се кориту Студенске реке на свега око 200 м ваздушне линије, где је превој на вододелници ове две реке. Од тог сужења и превоја ка западу, до саме Ветернице је брдо звано Градиште, где је археолошко налазиште из античког доба.



Чика Љуба
Admin

Broj poruka : 249
Godina : 75
Локација : Ниш
Datum upisa : 25.11.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: ПРИТОКЕ ВЕТЕРНИЦЕ.

Počalji  Sponsored content Danas u 09:33


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu